01 - Kad ne nalazim ono što hoću - Dragan Grujičić, teolog
02 - Kad činim ono što neću - Dragan Grujičić, teolog
03 - Život u raskoraku između dobra i zla - Dragan Grujičić, teolog
04 - Kad sam slab, onda sam silan - Dragan Grujičić, teolog
IMATE PROBLEMA SA STRESOM? BRAKOM? ZBLIŽAVANJIMA? EMOCIJAMA?
Predavanja koja prikazujemo vam mogu pomoći.
Svaka slika sa naslovom je link koji vas šalje direktno na video.
Kliknite na sliku i saznajte kako se nositi sa najzastupljenijim problemima današnjice.
Kako umanjiti efekat stresa i anksioznosti? - mr Marija Johnson, klinički psiholog
Mitovi o braku i razvodu i šta čini brak i odnose uspešnim - mr Marija Johnson, klinički psiholog
Zbližavanje - mr Marija Johnson, klinički psiholog
Emocije - mr Marija Johnson, klinički psiholog
Molitva je razgovor sa Bogom i ona sačinjava sadržaj života svih anđela na nebu i svih vernih ljudi na zemlji. Sav život Crkve je stalna molitva, i neprekidno služenje Bogu.
Pored zajedničkih bogosluženja i molitava u kojima učestvuju svi hrišćani, postoje molitve koje se odnose na svakodnevni porodični život i molitve koje se upražnjavaju u tišini samoće. Molitve se mogu podijeliti i na molitve slavljenja, molitve zahvalnosti i molitve potrebe i traženja.
Hrišćanin svoj dan počinje i završava sa molitvom. Molitva prethodi svakom poslu, ali i jelu, molitva pomaže stišavanju uzburkanosti duše, ali iznad svega, molitva je put približavanja i razumijevanja Boga, rast ljubavi prema Bogu ali i ka ljudima.
Ne treba čekati da se učimo molitvi samo onda kad nam je Bog potreban. Hrišćanski ideal je moliti se neprestano, bez napora – kao što dišemo. Jer molitva jeste i disanje duše.
I zato smo dragi moji, odlučili da na ovoj strani otvorimo mogućnost da se i Vaš glas molitve višestruko čuje. U kontakt polju ove stranice , iznesite svoje molitvene potrebe i zahvalnost Gospodu. Mi ćemo se aktivno pridružiti Vašem moljenju i na posredan način učestovati u Vašem glasu prema nebu.
„Muči li se ko među vama, neka se moli Bogu; je li ko veseo, neka hvali Boga. Boluje li ko među vama, neka dozove starješine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grijehe učinio, oprostiće mu se. Ispovijedajte dakle jedan drugome grijehe, i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravljate; jer neprestana molitva pravednoga mnogo može pomoći.“ (Jakov 5:13-16)
POČETAK DELOVANJA HRIŠĆANSKE ADVENTISTIČKE CRKVE U NOVOM SADU
– Čekaoci drugog Hristovog dolaska krajem devetnaestog veka počinju da deluju u Vojvodini.
– Tako Vojvodina ubrzo postaje kolevka, a Novi Sad centar budućeg organizovanog delovanja Hrišćanske adventističke crkve.
– Godine 1892. Vojvodinu posećuje adventistički propovednik i misionar Ludvig Ričard Konradi i propoveda u Reformatorskoj crkvi u Zrenjaninu.
– Prvi primerci adventističke literature na srpskom jeziku pojavljuju se 1894. godine.
– Mladi evanđelista Džon F. Hinergart 1898. godine dolazi u Vojvodinu i osniva prve subotne škole i mesne crkve.
– Propovednik Petar Todor 1907 godine izdaje u Velikoj Kikindi prvu subotnoškolsku pouku na srpskom jeziku pod imenom „ Poslednja objava!“
– U Novom Sadu od 1908. godine pojavljuju se prvi adventistički vernici. Među prve vernike ubrajaju se porodice Slankamenac i Strahinić.
– Izdavačka delatnost 1910. godine prelazi iz Velike Kikinde u Novi Sad.
– Godine 1911. osnovana je u Novom Sadu Jadranska misija. Za predsednika bio je tada izabran Robert Šilinger.
– Robert Šilinger i Maks Ludvig godine 1912. započinju u Novom Sadu sistematski evanđeoski rad. Organizovali su prvu veliku evangelizaciju pod šatorom i prvo veliko krštenje.
– Mesna crkva u Novom Sadu organizovana je 1912. godine. Prvi propovednik novosadske crkve bio je Nikola Slankamenac.
– Iste godine organizovana je u Novom Sadu Misija Dunav –Tisa koja je obuhvatila vernike iz Vojvodine i Srbije.
– Za potrebe mesne crkve i Misije 1919. godine kupljena je zgrada u ulici Petra Zrinjskog br. 13. a to je danas adresa zgrade u ulici Petra Drapšina broj 13.
– Godine 1919. u Novom Sadu, na naznačenom mestu, osnovana je prva izdavačka kuća koja će delovati sve do 1931. godine, kada je premeštena u Beograd. Prvi urednik bio je Albin Močnik, a prvi vođa kolportera Živa Krdžalin.
– Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca stvoreni su uslovi da se adventističko delovanje objedini pod imenom „Jugoslovenska misija“ koja je zaživela 1919. godine sa sedištem u Novom Sadu.
– Prvi Sabor Jugoslovenske misije održan je u Novom Sadu 1920. godine. Za predsednika izabran je Robert Šilinger, a za sekretare Maks Ludvig, Albin Močnik, Nikola Slankamenac i Roža Madacki.
– Jugoslovenska unija Hrišćanske adventističke crkve sa sedištem u Novom Sadu, osnovana je 1925. godine. Prvi njen predsednik bio je Robert Šilinger, a 1926. godine tu službu je preuzeo Albin Močnik.
– Drugi sabor Jugoslovenske unije održan je u Novom Sadu 1927. godine. Za predsednika je izabran Albin Močnik a tada je izglasan i prvi Ustav Jugoslovenske unije.
– U Novom Sadu 2000. godine postoje već četiri adventističke mesne crkve, tu je i Uprava Severne crkvene oblasti kao i Gimnazija „Živorad Janković“.
– Posle devedeset godina čekanja, 12. maja 2001. godine na mestu prve skromne adventističke crkve u Novom Sadu, otvoreno je Bogu na slavu velelepno crkveno zdanje.
Ime adventisti sedmog dana (Naziv Hrišćanska adventistička crkva je naziv pod kojim je Crkva registrovana u državi) uključuje suštinska verovanja nas kao Crkve. “Adventisti” odslikava naše snažno ubeđenje u blizinu Hristovog drugog dolaska. “Sedmog dana” ukazuje na biblijsku Subotu koja je od Stvaranja uvek bila sedmi dan sedmice odnosno dan od odmora.
Adventisti su hrišćani
Adventisti su narod koji veruje da je Bog tvorac svega vidljivog i nevidljivog i da nam se Bog na najveličanstveniji način predstavio tako što je sišao među ljude i postao Bog sa nama, Emanuilo, Mesija, Isus Hristos. Mi verujemo da je Hristova religija ta koja na pravi način povezuje palog čoveka sa bezgrešnim i životodavnim Bogom. Zbog toga je Isus Hristos centar naše spoznaje Boga i stalni izvor snage za svakodnevni život. Verujemo da je pravo Hrišćanstvo hristocentričan način života. Biblija je Bogom data knjiga koja predstavlja istoriju svetih ljudi, kao i nadahnute savete i proročanstva i data je nama kao pravilo vere i života.
Adventisti postoje širom sveta
Kao narod, postojimo širom sveta. Pošto verujemo da je Bog tvorac svih ljudi, smatramo da su svi ljudi braća među sobom. Među Advetnistima ne postoje granice. Nema rasnih, nacionalnih, klasnih ni polnih diskriminacija. Verujemo da ljubav prema sopstvenoj naciji i sopstvenom narodu mora da postoji da bi postojala ljubav i prema drugim narodima i drugim nacijama.
Adventisti i svakodnevni život
Smatramo da religija unapređuje ljudski život u svim njegovim aspektima. Religija nije nešto što čoveka čini nesposobnim ili izgubljenim za koristan svakodnevni život. Religija samo unosi mir, ljubav i red u ovaj haotični svet. Verujemo da Hristu služimo na pravi način i kada smo u svojim radionicama, njivama, kancelarijama, ordinacijama, učionicama… Smatramo za svoju dužnost da svoj posao obavljamo na najbolji mogući način. Iako Hristovo carstvo nije na ovom svetu, dok smo na ovom svetu dužni smo da doprinesemo napretku i prosperitetu društva kao profesionalci u svojim zanimanjima i kao uzorni građani zemlje u kojoj stanujemo.
Adventisti i porodica
Adventisti su duboko privrženi porodici kao instituciji od Boga utemeljenoj. Bog nam je dao porodicu da bismo osetili deo nebeske stvarnosti ovde na planeti Zemlji. Naša je dužnost da svoju porodicu čuvamo, da se o njoj brinemo i da doprinesemo svojim raspoloženjem i navikama da naša porodica bude izvor sreće, sigurnosti i mira za svakog svog člana. Da bi se ostvarili ovi ideali, svaki član porodice je dužan da doprinese najviše što može.
Adventisti i zdravlje
Pošto nas je Bog stvorio, njemu dugujemo svoj život i svoje zdravlje. Naša vera u Boga se pokazuje i time što brinemo o sopstvenom zdravlju. Očuvanjem ovog Božjeg dara, služićemo Bogu na kvalitetniji način, a ovom svetu moći ćemo da pružimo puninu svojih Bogom danih potencijala. Naš zadatak kao hrišćana je da čuvamo ovu planetu koju nam je Bog dao na korišćenje. Prednost hrišćanina je da sa svoje strane učini sve da ovaj svet oko nas bude lepši, vazduh čistiji, voda bistrija a hrana nezagađena i zdrava.
Misija Crkve
Hristos nam je ostavio nalog da služimo svetu u njegovim potrebama i patnjama i kao što je i On sam to činio dok je hodao ovom Zemljom. Adventisti su organizovali brojne bolnice, humanitarne organizacije, škole i prodavnice zdrave hrane širom sveta da bi se smanjila beda ovoga sveta.
Adventisti i budućnost
Naša najveća nada je da će Hristos uskoro doći kao što je obećao kada je odlazio sa ove Zemlje. Tada će se sva nesavršenstva izgubiti, sve nepravde nestati, sve žalosti zaboraviti. Verujemo da će Hristos ostvariti svoja obećanja koja nam je dao preko svojih proroka i apostola o novom uređenju odnosa bez suza, boli, nepravdi, razočarenja, rastanak i uništenih odnosa.
[vc_row][vc_column][vc_column_text]
Odgovor: Biblija se sastoji od 66 knjiga (39 knjiga u Starom zavetu i 27 knjiga u Novom zavetu). Kanonizacija Biblije je bio temeljan i dug proces u apostolskoj Crkvi. Npr. kada je reč o Novom zavetu, tri kriterijuma su bila ključna: (1) apostolsko autorstvo; (2) usklađenost sadržaja sa apostolskim propovedanjem; (3) rasprostranjenost i upotreba knjiga u hrišćanskim crkvama. Proces kanonizacije je tekao u otvorenom duhu i nije bilo pritiska nikakve “crkvene mašinerije”, kao što je npr. srednjovekovno papstvo. Kanon je zvanično zaključen 397. godine na 3. saboru u Kartagini, ali još 367. u uskršnjoj poslanici biskupa Atanasija susrećemo konačnu listu knjiga, koju je sabor u Kartagini konačno potvrdio. Knjige Biblije nisu autoritativne zato što su im ljudi poklonili autoritet svojim glasom, već imaju taj status zbog svog nadahnuća – Crkva je samo prepoznala posebnost tih knjiga. Nisu ih ljudi izabrali da budu deo Biblije, već su one same sebe izabrale, budući da su se svojim sadržajem izdigle iznad ostalih knjiga toga vremena, a Crkva je samo prepoznala i potvrdila njihovu posebnost. Kao hrišćani, verujemo da Bog ne samo da je vodio pisanje Biblije nadahnjivanjem biblijskih autora (2Timotiju 3:16; 2Petrova 1:19-21) već je takođe nadzirao i proces kanonizacije svojim brigovodstvom (Isaija 34:16). Jevanđelje po Tomi i Judino jevanđelje su tzv. pseudoepigrafi (“lažni spisi”), koji su gnostičkog karaktera, a pored toga su i kasnijeg datuma. Samo čitanje ovih spisa otkriva ogromnu stilsku i sadržajnu razliku između njih i biblijskih Jevanđelja, kao i gnostički duh, protiv kojeg su se već apostoli borili svim raspoloživim sredstvima. Stoga oni i nisu verodostojni izvori nego samo svedoče o pokušajima u ranoj Crkvi da se vernici zbune. Apostoli, a kasnije i crkveni oci kategorično su se suprostavljali lažnoj nauci, posebno gnosticizmu (Galatima 1:6-8).[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
Meni je dobro i bez Boga. Zašto bi moj život bio bolji kad bih verovao u Boga?
Odgovor:
Isus Hristos unosi novi kvalitet u čovekov život. Pavle je život u Hristu označio kao “slobodu” (Galatima 5:13). Samo je Isus Hristos u stanju da ispuni čovekove najdublje potrebe, kako je to i čuveni Avgustin zabeležio u svojim ispovestima: “Naša srca su nemirna dok ne nađu svoj mir kod tebe, Bože.” Francuski matematičar, fizičar i filozof Blez Paskal potvrdio je istinitost ove tvrdnje, govoreći da je Bog u svakog čoveka usadio vakuum, koji je jedino On u stanju da ispuni. Živimo u slobodnom svemiru te svako može da izabere Hrista, a ima i slobodu da krene drugim putem. Međutim, naši izbori nose određene posledice. Biblija nas uči da ćemo u Hristu dobiti duševni mir koji prevazilazi svaki um (Filibljanima 4:7), a sem toga i dar večnog života (Rimljanima 6:23). Božje obećanje o kvalitetu koji dobijamo u Isusu potrebno je isprobati jer, ukoliko Isusu Hristu ne pružimo priliku da ispuni svoje obećanje u našem životu, nećemo ni biti svesni šta smo izgubili živeći bez Hrista.
Izvor: dajprilikuisusu
