Dvadeset vekova crkva čeka ostvarenje Hristovog obećanja „Evo ću doći skoro“ (Otkrivenje 22:7). Ali često se pitamo i želimo da znamo kada će to biti, usuđujući se i određivati datum, tog događaja. Crkvu u 21 veku muči ovo pitanje, jer znaci i događaji otkrivaju blizinu Hristovog dolaska.
Čitajući Sveto Pismo možemo zapaziti da je ovo isto pitanje mučilo i crkvu I veka. Verni iz Soluna su se susretali sa istim problemom, koji je opisan u prvih 10 stihova, 5 poglavlja 1 Poslanice Solunjanima Apostola Pavla. Ovi tekstovi su podeljeni u 3 tematske celine.
Pavle prvo potvrđuje da zapravo nema potrebe da Solunjane pouči pitanju vremena. Upotrebljava dve grčke reči: HRONOS i KAIROS. Njihovo doslovno značenje je veoma slično,ali se ipak razlikuje u nijansama koje su relevantne za razumevanje ovog teksta. Hronos – označava vreme u njegovom hronološkom smislu; naglasak je na redosledu događaja. Kairos – se odnosi više na vreme u njegovom kvalitativnom smislu.
U kontekstu Drugog Hristovog dolaska, reč hronos označava ona hronološka razdoblja koja moraju proteći, vreme posmatrano isključivo sa stanovišta njegovog trajanja. Dok kairos usmerava na značaj tih vremena, na kritične događaje koji će se dogoditi kao najava Hristovog dolaska.
Rečima „sami znate jamačno“ Pavle potseća Solunjane da rešenje ovog problema vezanog za vreme 2. Hristovog dolaska stoji na dohvat ruke. Samo je trebalo da razmisle o onome što je već bilo dobro poznato, o onome što im je Pavle govorio dok je bio u Solunu, one iste Hristove reči iz Mateja 24:43.
U 3 stihu nije dat direktan subjekat, ne znamo ko tačno govori „mir je i nema se šta bojati“, ali je jasno da Pavle misli na nevernike jer u 4. stihu on kaže: „ali vi, braćo...“
U ova tri stiha potvrđena je činjenica Hristovog dolaska i ukratko prikazano stanje sveta. Ali Pavle dalje daje savet.
2. stihovi od 4-8 On izražava svoje uverenje da se Solunjani neće naći u toj strašnoj situaciji koju je upravo opisao. „Vi“ kaže on, „više niste u tami“. Time što su primili Hrista koji je Svetlos, izbegli su svaku mogućnost da ih snađe uništenje.
„Dan“ predstavlja Dan Gospodnjeg dolaska, i Pavle ponovo spominje i razvija sliku lopova koji se iznenada pojavljuje.
Razlog zbog kojeg „Dan Gospodnji“ njih ne može iznenaditi, je njihov status „Sinovi videla“. U semitskoj misli, „biti sin nekoga ili nečega“ znači imati osobine istog. Tako, kada se kaže da su hrišćani „sinovi videla“ želi se izraziti misao da je svetlost njihova najupečatljivija osobina. Izraz „sinovi dana“ sadrži malo drugačiju ideju koja nije ponovljena, već samo postoji sličnost. Dan je područje svetlosti, što ukazuje na misao Dan Gospodnji. Time što su sinovi svetlosti, oni su i sinovi Dana Gospodnjeg što uključuje učestvovanje u velikoj pobedi na taj veliki dan.
Značajno je primetiti da se sad „vi“ menja u „mi“, čime se apostol pridružuje svojim prijateljima u toj obavezi da se postupa u skladu sa uputstvima koja slede. Ali pre svega ističe da „mi koji verujemo“ ne pripadamo području noći niti tame. Jer noć označava vremensko razdoblje, dok tama predstavlja stanje odvojenosti od Boga.
Rečima „Tako dakle“ ističe se neizbežan zaključak. Kada Pavle ovde spominje spavanje, on osim doslovnog značenja, podrazumeva i duhovno mrtvilo, moralnu ravnodušnost. To je stanje u kojem se nalaze Hristovi neprijatelji, oni koji pripadaju noći. Ovde se opominju hrišćani da za razliku od tih ostalih, paze i trezni budu. (stražite Matej 24:42 – označava duhovnu budnost, i stalno podseća na II Hristov dolazak).
U 7 stihu prikazano je kada koje ponašanje priliči. Spavanje i pijenje je radnja koja se uglavnom odvija noću. Ranije u 5 stihu Pavle ih naziva „sinovi dana“ , što će reći da ova ponašanja spavati i biti pijan njima ne priliče, reči ponašanja upotrebljene isključivo iz stilskih razloga.
Oni koji smo sinovi dana treba da budu trezni. On dalje spominje oklop vojnika, stražara na dužnosti. Metafora oklopa Pavlu se prilično sviđa. Sigurno ga je ispiraisala prisutnost rimskih vojnika u celom tadašnjem rimkom carstvu, jer upotrebljava i u drugim svojim poslanicama: Rim. 13:12; (oružije videla), 2 Kor. 6:7 (Oružije pravde), 10:4 (oružije našeg vojevanja), Efescima 6:13- najrazrađeniji primer.
3. stihovi 9. i 10. Kao razlog za tu nadu spasenja navodi se činjenica da nas je Bog postavio, odredio. Izražena je misao da je naše spasenje posledica Božanske inicijative i aktivnosti. Samo zahvaljujući Bogu, hrišćani dospevaju u to stanje spašenosti.
U današnje vreme nužno je naglasiti da je spasenje isto toliko spasenje od nečega koliko je i spasenje za nešto. Pojam spasenja imao je veliko značenje za Novozavetne hrišćane koji nisu nimalo sumnjali u Božiji gnev i bili su svesni da ih je Hrist izbavio od strašne osude.
U današnje vreme ljudi su skloni hrišćanstvo prihvatiti olako jer su upotpunosti zanemarili aspekt Božije pravednosti. Božiji gnjev. Oni će reći: Bog je milostiv, On je ljubav i voli svoja stvorenja (Bog te voli). Da! On jeste ljubav, On jeste pun milosti on voli sve ljude, i želi da ih spase, ali kada kap prelije čašu gnjev se izliva.
Način na koji je naše spasenje ostvareno izraženo je ovim rečima „umre za nas“. Ova istina je već bila opšte prihvaćena, jer je krst bio središte propovedanja evanđelja. Ono što je naglašeno je naše sjedinjenje sa Hristom. Što znači stupanje u nov odnos, koji je toliko trajan da ga ni smrt nemože ugroziti.
Izrazi „stražili i ili spavali“ znači „bez obzira na to da li još živimo ili smo već umrli, bez obzira u kom stanju se nalazili Hristov II dolazak govori da ćemo živeti s njim.
Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog događaja nije otkriveno. Ipak, ponekad, zatečeni znacima i događajima, pokušavamo da odredimo datum – vreme 2 Hristovog dolaska, više naglašavamo ŠTA dolazi, umesto KO dolazi.
Kao sinovi videla naša glavan prokupacija treba da bude priprema, „straženje“, jer je Gospodnji dolazak iznenadan.